Ljubav bi ti moja bila zatočenje,
U tvom bezgraničnom, granica i meta;
Takva, večna zeno, kroz život i mrenje
U slavi instikta ti si samo sveta.
Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,
Kao neke oči što videše Boga.
Oči moje žene, mračni triumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu
Zašto noćas tako šume jablanovi,
Tako strašno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.
U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i suvu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume, cudno, i drhću u svodu.
Sam, kraj mutne vode, u noći, ja stojim
Ko potonji čovek. Zemljom prema meni,
Leži moja senka. Ja se noćas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.
| MRTVA LJUBAV Kraj ljubavi u dusi mrtvo zvoni Vece silazi s neba plavo Spustam tihe crne zastore Znam: vani su mrtve zvijezde i kuce i mjesecina i crn prostor nepomican stoji Nitko nikad nece doci k meni Smrt jos samo nevidljiva zivi Snu razmotaj crven tezak pokrov povrh mene i nada mnom neka crno nebo noci vjecno cuti |
Na lezaju se tijelo s necim nevidljivim hrve
i hropti
i smalaksava i stenje
i onda stane.
Ko kad masina stane. I stoji. Ni makac.
I ljudi u to sto se zbilo gledaju ko u neki
svrsen poso
i podizu se kao kad se podizu od stola
i sluskinje se uprav tad najvise uzrade
Mati ce zivinski kriknuti
otac zacutati
i buljiti nijemo cijelog dana.
Smrt nije izvan mene. Ona je u meni
od najprvog pocetka: sa mnom raste
u svakom casu
Jednog dana
ja zastanem
a ona raste dalje
u meni dok me cijelog ne proraste
i stigne na rub mene. Moj svrsetak
njen je pravi pocetak:
kad kraljuje dalje sama
Smrt nije izvan mene. Ona je u meni
od najprvog pocetka: sa mnom raste
u svakom casu
Jednog dana
ja zastanem
a ona raste dalje
u meni dok me cijelog ne proraste
i stigne na rub mene. Moj svrsetak
njen je pravi pocetak:
kad kraljuje dalje sama
Nista nije moje
Ja sam igra svoga Boga.
Ja sam igra svoga Boga.
Stojim sam na rubu noci i svih dozivljaja
Za mnom lezi crna proslost sahranjena
Ja sam sada tamna granica
Ja se radjam
Za mnom lezi crna proslost sahranjena
Ja sam sada tamna granica
Ja se radjam
Boze bacaj zivot u me
Ja sam more koje ceka crven zivot sunca u sebe
Boze, budi volja TvojaJa sam more koje ceka crven zivot sunca u sebe
Stojim go na rubu svoje proslosti
Ja sam tamna granica
Moja dusa strepi
nevjesta u prvoj plahoj plavoj noci.
Moja dusa drsce
ispred Tebe
beskrajnog i tajnog tamnog zastora.
